среда, 31. мај 2017.

Јован 20:29


Рече му Исус: Зато што си ме видео, поверовао си; блажени који не видеше а вероваше.

Претходни стих   Joван 20   Следећи стих

Овај цртеж је настао захваљујући великодушној донацији Џерода Мура

Јован 20


1. А у први дан седмице дође Марија Магдалина на гроб рано, док још бјеше мрак, и видје да је камен дигнут са гроба.

2. Онда отрча и дође Симону Петру и другом ученику кога љубљаше Исус, и рече им: Узеше Господа из гроба, и не знамо гдје га положише.
3. Тада изиђе Петар и други ученик, и пођоше ка гробу.

4. Трчаху пак оба заједно, и други ученик трчаше брже од Петра и стиже први на гроб.

5. И надвиривши се, видје покрове гдје леже; али не уђе.

6. Тада стиже Симон Петар за њим и уђе у гроб и видје покрове гдје леже.

7. И убрус који бјеше на глави његовој, да не лежи са покровима, него посебно савијен на једном мјесту.

8. Тада, дакле, уђе и други ученик, који први дође на гроб, и видје и вјерова;

9. Јер још не знађаху Писмо да Он треба да васкрсне из мртвих.

10. Онда се ученици опет вратише дома.

11. А Марија стајаше напољу код гроба и плакаше. И када плакаше надвири се над гроб

12. И видје два анђела у бијелим хаљинама гдје сједе, један чело главе, а други чело ногу, гдје бјеше лежало тијело Исусово.

13. И они јој рекоше: Жено, што плачеш? Рече им: Зато што узеше Господа мојега, и не знам гдје га положише.

14. И ово рекавши, обазре се натраг и угледа Исуса гдје стоји, и не знађаше да је Исус.

15. Рече јој Исус: Жено, што плачеш? Кога тражиш? Она, мислећи да је градинар, рече му: Господине, ако си га ти однио, кажи ми гдје си га положио, и ја ћу га узети.

16. Исус јој рече: Марија! Она, окренувши се, рече му: Равуни, што ће рећи: Учитељу!

17. Рече јој Исус: Не дотичи ме се, јер још нисам узишао Оцу својему; него иди браћи мојој и кажи им: Узлазим Оцу мојему и Оцу вашему, и Богу мојему и Богу вашему.

18. А Марија Магдалина отиде и јави ученицима да је видјела Господа и да јој ово рече.

19. А кад би увече онога првога дана седмице, и док су врата била затворена, гдје се бијаху ученици његови сакупили због страха од Јудејаца, дође Исус, и стаде на средину и рече им: Мир вам!

20. И ово рекавши, показа им руке и ребра своја. Тада се ученици обрадоваше видјевши Господа.

21. А Исус им рече опет: Мир вам! Као што је Отац послао мене, и ја шаљем вас.

22. И ово рекавши, дуну и рече им: Примите Дух Свети!

23. Којима опростите гријехе, опраштају им се; и којима задржите, задржани су.

24. А Тома, звани Близанац, један од Дванаесторице, не бјеше са њима када дође Исус.

25. А други му ученици говораху: Видјели смо Господа. А он им рече: Ако не видим на рукама његовим ране од клинова, и не метнем прст свој у ране од клинова, и не метнем руку своју у ребра његова, нећу вјеровати.

26. И послије осам дана опет бијаху унутра ученици његови и Тома с њима. Дође Исус кад бијаху врата затворена, и стаде на средину и рече: Мир вам!

27. Затим рече Томи: Пружи прст свој амо и види руке моје; и пружи руку своју и метни у ребра моја, и не буди невјеран него вјеран.

28. И одговори Тома и рече му: Господ мој и Бог мој!


30. А и многа друга знамења учини Исус пред ученицима својим, која нису записана у књизи овој.

31. А ова су записана да вјерујете да Исус јесте Христос, Син Божији, и да вјерујући имате живот у име његово.


Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

уторак, 30. мај 2017.

Матеј 2:9-10


А они, саслушавши цара, пођоше, и гле, звезда, коју су видели на Истоку, иђаше пред њима док не дође и стаде одозго гдје беше дете. А кад видеше звезду, обрадоваше се веома великом радости.

Претходни стих   Матеј 2   Следећи стих

Овај цртеж је настао великодушном донацијом Иване Бартуловић


Матеј 2


1. А када се Исус роди у Витлејему јудејскоме у дане Ирода цара, гле, дођоше мудраци од Истока у Јерусалим и рекоше:

2. Гдје је цар јудејски који се роди? Јер видјесмо његову звијезду на Истоку и дођосмо да му се поклонимо.

3. Када то чу цар Ирод, уплаши се, и сав Јерусалим са њим.

4. И сабравши све првосвештенике и књижевнике народне, питаше их гдје ће се Христос родити.

5. А они рекоше: У Витлејему јудејскоме; јер је тако пророк написао:

6. И ти Витлејеме, земљо Јудина, ни по чем ниси најмањи међу кнежевима Јудиним; јер ће из тебе изићи Вођа који ће напасати народ мој Израиља.

7. Онда Ирод, тајно дозвавши мудраце, сазнаде од њих када се појавила звијезда.

8. И пославши их у Витлејем, рече: Идите и распитајте се добро за дијете, па када га нађете, јавите ми, да и ја дођем да му се поклоним,



11. | И ушавши у кућу, видјеше дијете са Маријом матером његовом, и падоше и поклонише му се, па отворивши ризнице своје принесоше му даре: злато, тамјан и смирну.

12. И примивши у сну заповјест да се не враћају Ироду, другим путем отидоше у земљу своју.

13. А кад они отидоше, а то анђео Господњи јави се Јосифу у сну и рече: Устани, узми дијете и матер његову, па бјежи у Египат, и буди ондје док ти не кажем: јер ће Ирод тражити дијете да га погуби.

14. И он уставши, узе дијете и матер његову ноћу и отиде у Египат.

15. И би тамо до смрти Иродове - да се испуни што је Господ рекао преко пророка који говори: Из Египта дозвах сина својега.

16. Тада Ирод, видјев да су га мудраци преварили, разгњеви се веома и посла те погуби сву дјецу по Витлејему и по свој околини његовој од двије године и ниже, по времену које је тачно дознао од мудраца.

17. Тада се испуни што је рекао пророк Јеремија говорећи:

18. Глас у Рами чу се, плач и ридање и нарицање много, Рахиља оплакује дјецу своју, и неће да се утјеши, јер их нема.

19. А по смрти Иродовој, гле, анђео Господњи јави се у сну Јосифу у Египту.

20. И рече: Устани, узми дијете и матер његову и иди у земљу Израиљеву; јер су помрли они који су тражили душу дјетета.

21. А он уставши, узе дијете и матер његову, и дође у земљу Израиљеву.

22. Али чувши да Архелај царује у Јудеји умјесто Ирода, оца својега, побоја се онамо ићи, него, примивши у сну заповијест, отиде у крајеве галилејске.

23. И дошавши настани се у граду званом Назарет, да се испуни што су рекли пророци да ће се Назарећанин назвати.


Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

недеља, 28. мај 2017.

Римљанима 13:1-2


Свака душа да се покорава властима које владају, јер нема власти да није од Бога, а власти што постоје од Бога су установљене. Зато ко се противи власти, противи се уредби Божијој а који се противе примиће осуду на себе.

Претходни стих   Римљанима 13   Следећи стих

Овај цртеж је настао захваљујући великодушној донацији o. Бранка Босанчића

субота, 27. мај 2017.

1. Коринћанима 10:16


Чаша благослова коју благосиљамо није ли заједница крви Христове? Хлеб који ломимо није ли заједница тела Христова?

Претходни стих   1. Коринћанима 10   Следећи стих

Овај цртеж је настао захваљујући великодушној донацији Кенета Алана О'Шогесија

1. Коринћанима 10


1. А нећу да не знате, браћо, да оци наши сви под облаком бијаху, и сви кроз море прођоше,

2. И сви се у Мојсеја крстише у облаку и мору;

3. И сви исто јело духовно једоше;

4. И сви исто пиће духовно пише; јер пијаху од духовне стијене која их је слиједила, а стијена бјеше Христос.

5. Али већина од њих не бјеше по Божијој вољи, јер бише побијени у пустињи.

6. А ово бише примјери нама, да не желимо зла као што они жељеше.

7. Нити бивајте идолопоклоници, као неки од њих, као што је написано: Сједе народ да једе и пије, и устаде да игра.

8. Нити да блудничимо, као што неки од њих блудничише, и паде их у један дан двадесет и три хиљаде.

9. Нити да кушамо Христа, као што неки од њих кушаше, и од змија изгибоше.

10. Нити ропћите као што неки од њих ропташе, и изгибоше од истребитеља.

11. А све ово њима се догађаше за примјер, а написа се за поуку нама, на које дође свршетак вијекова.

12. Зато који мисли да стоји нека пази да не падне.

13. Друго вас искушење није снашло осим човјечијега; вјеран је Бог који вас неће пустити да се искушате већма него што можете, него ће учинити са искушењем и крај, да можете поднијети.

14. Зато, љубљени моји, бјегајте од идолопоклонства.

15. Као мудрима говорим; судите ви шта кажем.

16. | Чаша благослова коју благосиљамо није ли заједница крви Христове? Хлеб који ломимо није ли заједница тела Христова?

17. Јер један је хљеб, једно смо тијело многи, пошто се сви од једнога хљеба причешћујемо.

18. Гледајте Израиља по тијелу: који једу жртве нису ли заједничари жртвеника?

19. Шта, дакле, кажем? Да је идол нешто? Или да је идолска жртва нешто?

20. Не, него да оно што незнабошци жртвују, демонима жртвују, а не Богу; а ја нећу да сте ви заједничари са демонима.

21. Не можете пити чашу Господњу и чашу демонску; не можете учествовати у трпези Господњој и у трпези демонској.

22. Зар да разљутимо Господа? Јесмо ли јачи од њега?

23. Све ми је слободно, али све не користи; све ми је слободно, али све не изграђује.

24. Нико нека не тражи што је његово, него сваки оно што је другога.

25. Све што се продаје на тржишту једите, ништа не испитујући савјести ради;

26. Јер је Господња земља и све што је на њој.

27. Ако ли вас неко од невјерника зове, и хоћете ићи, једите све што вам се принесе, ништа не испитујући савјести ради.

28. Ако ли вам неко рече: Ово је идолска жртва, не једите ради онога који вас извијести и ради савјести; јер је Господња земља и све што је на њој.

29. Али не говорим за савјест твоју, него другога. Јер зашто да моју слободу суди савјест другога?

30. Ако ја с благодарношћу једем, зашто да ме руже за оно за што ја благодарим?

31. Ако, дакле, једете, ако ли пијете, ако ли што друго чините, све на славу Божију чините.

32. Не будите на спотицање ни Јудејцима, ни Јелинима, ни Цркви Божијој.

33. Као што и ја у свему свима угађам, не тражећи корист своју него многих, да се спасу.

Претходна глава   1. Коринћанима   Следећа глава

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

среда, 24. мај 2017.

Јован 17:14


 Ја сам им дао реч твоју: и свет их омрзну, јер нису од света, као ни ја што нисам од света.

Претходни стих   Joван 17   Следећи стих

Овај цртеж је настао захваљујући великодушној донацији Дејвида Галија

Joван 17


1. Ово изговори Исус, па подиже очи своје небу и рече: Оче, дошао је час, прослави Сина својега, да и Син твој прослави тебе;

2. Као што си му дао власт над сваким тијелом, да свему што си му дао, дарује им живот вјечни.

3. А ово је вјечни живот да познају тебе једнога истинитога Бога и кога си послао Исуса Христа.

4. Ја те прославих на земљи; дјело сврших које си ми дао да извршим.

5. И сада прослави ти мене, Оче, у тебе самога, славом коју имадох у тебе прије него свијет постаде.

6. Објавих име твоје људима које си ми дао од свијета; твоји бијаху па си их мени дао, и твоју су ријеч одржали.

7. Сад разумјеше да је све што си ми дао од тебе.

8. Јер ријечи које си ми дао, дао сам њима: и они примише, и познаше заиста да од тебе изиђох, и вјероваше да ме ти посла.

9. Ја се за њих молим, не молим се за свијет, него за оне које си ми дао, јер су твоји.

10. И све моје твоје је, и твоје моје; и прославио сам се у њима.

11. И више нисам у свијету. а они су у свијету, и ја долазим теби. Оче свети, сачувај их у име твоје, оне које си ми дао, да буду једно као ми.

12. Док бијах с њима у свијету, ја их чувах у име твоје; оне које си ми дао сачувах; и нико од њих не погибе осим сина погибли, да се испуни Писмо.

13. А сада долазим теби, и ово говорим на свијету, да имају радост моју испуњену у себи.


15. Не молим да их узмеш са свијета, него да их сачуваш од злога.

16. Од свијета нису, као ни ја што нисам од свијета.

17. Посвети их истином твојом: ријеч твоја јесте истина.

18. Као што ти мене посла у свијет, и ја њих послах у свијет.

19. Ја посвећујем себе за њих, да и они буду посвећени истином.

20. Не молим пак само за њих, него и за оне који због ријечи њихове повјерују у мене:

21. Да сви једно буду, као ти, Оче, што си у мени и ја у теби, да и они у нама једно буду да свијет вјерује да си ме ти послао.

22. И славу коју си ми дао ја сам дао њима, да буду једно као што смо ми једно.

23. Ја у њима и ти у мени, да буду усавршени у једно, и да позна свијет да си ме ти послао и да љубиш њих као што мене љубиш.

24. Оче, хоћу да и они које си ми дао буду са мном гдје сам ја, да гледају славу моју коју си ми дао, јер си ме љубио прије постања свијета.

25. Оче праведни, свијет тебе не позна, а ја те познах, и ови познаше да си ме ти послао.

26. И ја им објавих име твоје и објавићу: да љубав којом ме љубиш у њима буде, и ја у њима.

Претходна глава   Свето Јеванђеље по Св. Јовану   Следећа глава

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

петак, 19. мај 2017.

Матеј 24:28


Јер где је стрвина онамо ће се и орлови купити.

Претходни стих   Матеј 24   Следећи стих

Старија верзија 

Овај цртеж је настао захваљујући великодушној донацији Џорџине Ди

среда, 17. мај 2017.

Матеј 15:18-20


 А што излази из уста излази из срца, и оно погани човека. Јер из срца излазе зле помисли, убиства, прељубе, блуд, крађе, лажна сведочења, хуле. И ово је што погани човека, а неумивеним рукама јести не погани човека.

Претходни стих   Матеј 15   Следећи стих

Стара верзија 

Овај цртеж је настао великодушном донацијом Ботвулфа, редовника Реда Светог Бенедикта

понедељак, 15. мај 2017.

Постање 1:30-31


А свим зверима земаљским и свим птицама небеским и свему што се миче на земљи и у чему има душа жива, дао сам сву траву да једу. И би тако.
Тада погледа Бог све што је створио, и гле, добро беше веома. И би вече и би јутро, дан шести.



Овај цртеж је настао захваљујући великодушној донацији Францисека Станислава Малинка

недеља, 14. мај 2017.

Постање 1:9-10


Потом рече Бог: Нека се сабере вода што је под небом на једно место, и нека се покаже суво. И би тако.
И суво назва Бог земља, а зборишта водена назва мора; и виде Бог да је добро.

Претходни стих   Постање 1   Следећи стих

Стара верзија

Овај цртеж је настао захваљујући великодушној донацији Барана Хасанчебија

субота, 13. мај 2017.

Јов 38:28


Има ли дажд оца?
Или ко је родио капље росне?

Претходни стих   Јов 38   Следећи стих

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

петак, 12. мај 2017.

Лука 10:41-42


А Исус одговарајући рече јој: Марта, Марта, бринеш се и узнемираваш за много, a само је једно потребно. Али је Марија добри дeо изабрала који јој се неће одузети.

Претходни стих   Лука 10   Следећи стих

Овај цртеж је настао великодушном донацијом Петра Марковића

четвртак, 11. мај 2017.

Лука 10:38-40


 А кад путоваху и он уђе у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими га у кућу своју. И у ње бјеше сестра по имену Марија, која седе код ногу Исусових и слушаше беседу његову.
А Марта се заузела да га што боље услужи, и приступивши му рече: Господе, зар ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне.

Претходни стих   Лука 10   Следећи стих

Овај цртеж је настао великодушном донацијом Душана Саве Мићићеловића