уторак, 28. фебруар 2017.

Јеврејима 12:1-3


Зато, дакле, и ми имајући око себе толику гомилу сведока, да одбацимо свако бреме и грех који је за нас прионуо, и с трпљењем да трчимо у битку која нам је одређена, гледајући на Начелника вере и Свршитеља Исуса, који место одређене себи радости претрпе крст, не марећи за срамоту, и седе с десне стране престола Божијег. Помислите, дакле, на Оног који је такво противљење против себе од грешника поднео, да не ослабе душе ваше и да вам не дотужи.

Претходни стих   Јеврејима 12   Следећи стих

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

Јеврејима 12


1. Зато, дакле, и ми имајући око себе толику гомилу сведока, да одбацимо свако бреме и грех који је за нас прионуо, и с трпљењем да трчимо у битку која нам је одређена,

2. Гледајући на Начелника вере и Свршитеља Исуса, који место одређене себи радости претрпе крст, не марећи за срамоту, и седе с десне стране престола Божијег.

3. Помислите, дакле, на Оног који је такво противљење против себе од грешника поднео, да не ослабе душе ваше и да вам не дотужи.

4. | Јер још до крви не дођосте борећи се против греха,

5. И заборависте утеху коју вам говори, као синовима: Сине мој! Не пуштај у немар карања Господња, нити губи воље кад те Он покара;

6. Јер кога љуби Господ оног и кара; а бије сваког сина ког прима.

7. Ако трпите карање, као синовима показује вам се Бог: јер који је син ког отац не кара?

8. Ако ли сте без карања, у коме сви део добише, дакле сте копилад, а не синови.

9. Ако су нам дакле телесни очеви наши карачи, и бојимо их се, како да не слушамо Оца духова, да живимо?

10. Јер они за мало дана, како им угодно беше, караху нас; а Овај на корист, да добијемо део од Његове светиње.

11. Јер свако карање кад бива не чини се да је радост, него жалост; али после даће миран род правде онима који су научени њиме.

12. Зато ослабљене руке и ослабљена колена исправите,

13. И стазе поравните ногама својим, да не сврне шта је хромо, него још да се исцели.

14. Мир имајте и светињу са свима; без овог нико неће видети Господа.

15. Гледајте да ко не остане без благодати Божије: да не узрасте какав корен горчине, и не учини пакост, и тим да се многи не опогане.

16. Да не буде ко курвар или опогањен, као Исав, који је за једно јело дао првородство своје.

17. Јер знате да је и потом, кад хтеде да прими благослов, одбачен; јер покајање не нађе места, ако га и са сузама тражаше.

18. Јер не приступисте ка гори која се може опипати, и огњу разгорелом, облаку, и помрчини и олуји,

19. И трубном гласу, и гласу речи, ког се одрекоше они који чуше, да не чују више речи;

20. Јер не могаху да поднесу оно што се заповедаше: Ако се и звер дотакне до горе, биће камењем убијена.

21. И тако страшно беше оно што се виде да Мојсије рече: Уплашио сам се и дрхћем.

22. Него приступисте к Сионској гори, и ка граду Бога Живога, Јерусалиму небеском, и многим хиљадама анђела,

23. К сабору и цркви првородних који су написани на небесима, и Богу, судији свих, и духовима савршених праведника,

24. И к Исусу, Посреднику завета новог, и крви кропљења, која боље говори неголи Авељева.

25. Али гледајте да се не одрекнете Оног који говори; јер кад они не утекоше који се одрекоше оног који пророковаше на земљи, а камоли ми који се одричемо небеског,

26. Ког глас потресе онда земљу, а сад обећа говорећи; још једном ја ћу потрести не само земљу него и небо.

27. А што вели: још једном, показује да ће се укинути оно што се помиче, као створено, да остане оно што се не помиче.

28. Зато, примајући царство непоколебано, да имамо благодат којом служимо за угодност Богу, с поштовањем и са страхом.

29. Јер је Бог наш огањ који спаљује.

Претходна глава   Јеврејима   Следећа глава

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

понедељак, 27. фебруар 2017.

Јеврејима 1:14


Нису ли сви они духови за служење, који се шаљу да служе онима који ће наследити спасење?

Претходни стих   Јеврејима 1   Следећи стих

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

субота, 25. фебруар 2017.

Јеврејима 1:5


Јер коме од анђела икада рече: Син мој јеси Ти, ја те данас родих? И опет: Ја ћу њему бити Отац, а он мени Син.

Претходни стих   Јеврејима 1   Следећи стих

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

среда, 22. фебруар 2017.

Јеврејима 1:1-4


Бог који је из давнине много пута и разним начинима говорио оцима преко Пророка, у ове последње дане говорио је нама преко Сина, којега постави наследником свега, кроз којега је и векове створио; Он који је сјај славе и обличје бића Његовога и који држи све моћном речју својом, пошто сам изврши очишћење грехова наших, седе са десне стране Величанства на висинама, и толико се показа већи од анђела колико је славније Име наследио него они.

Претходни стих   Јеврејима 1   Следећи стих

Овај цртеж је настао захваљујући великодушној донацији Вујадина Дамјановића

Јеврејима 1


1. Бог који је из давнине много пута и разним начинима говорио оцима преко Пророка,

2. У ове последње дане говорио је нама преко Сина, којега постави наследником свега, кроз којега је и векове створио;

3. Он који је сјај славе и обличје бића Његовога и који држи све моћном речју својом, пошто сам изврши очишћење грехова наших, седе са десне стране Величанства на висинама,

4. И толико се показа већи од анђела колико је славније Име наследио него они.

5. | 
Јер коме од анђела икада рече: Син мој јеси Ти, ја те данас родих? И опет: Ја ћу њему бити Отац, а он мени Син.

6. И опет, када уводи Првороднога у васељену, говори: И нека му се поклоне сви анђели Божији.

7. А за анђеле говори: Који чини анђеле своје духовима и слуге своје пламеном огњеним.

8. За Сина пак: Пријесто је твој, Боже, вавијек вијека; жезал правичности је жезал Царства твојега.

9. Заволио си правду и омрзао безакоње; због тога те помаза, Боже, Бог твој уљем радости више него другове твоје.

10. И опет: Ти, Господе, у почетку основа земљу, и небеса су дјело руку твојих;

11. Они ће проћи, а ти остајеш, и све ће остарјети као одијело,

12. И савићеш их као хаљину, и измјениће се, а ти си увијек исти, и године твоје неће минути.

13. А коме од анђела икад рече: Сједи мени са десне стране док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим?

14. Нису ли сви они духови за служење, који се шаљу да служе онима који ће наследити спасење?

Претходна глава   Јеврејима   Следећа глава

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

уторак, 21. фебруар 2017.

Колошанима 3:3


Јер умресте и ваш је живот сакривен са Христом у Богу.

Претходни стих   Колошанима 3   Следећи стих

Овај цртеж је настао захваљујући великодушној донацији о. Вукашина Милићевића

понедељак, 20. фебруар 2017.

Филипљанима 4:8-9


А даље, браћо, што год је истинито, што год је поштено, што год је праведно, што год је чисто, што год је достојно љубави, што год је на добру гласу, било која врлина, било што похвале достојно, то мислите; што и научисте, и примисте и чусте и видесте на мени, оно чините, и Бог мира биће с вама.

Претходни стих   Филипљанима 4   Следећи стих

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

недеља, 19. фебруар 2017.

Јован 6:20


А он им рече: Ја сам; не бојте се!

Претходни стих   Јован 6   Следећи стих

Овај цртеж је настао захваљујући великодушној донацији Вујадина Дамјановића


Јован 6


1. Послије тога отиде Исус преко Галилејског, Тиверијадског мора.

2. И за њим иђаше мноштво народа, јер гледаху знамења његова која чињаше на болесницима.

3. А Исус изиђе на гору, и ондје сјеђаше са ученицима својим.

4. А бијаше близу Пасха, празник јудејски.

5. Подигнувши Исус очи, и видјевши да мноштво народа долази к њему, рече Филипу: Одакле да купимо хљеба да ови једу?

6. А ово говораше кушајући га, јер сам знађаше шта ће чинити.

7. Одговори му Филип: Ни за двјеста динара хљеба није им доста, да свако од њих само мало добије.

8. Рече му један од ученика његових, Андреј, брат Симона Петра:

9. Овдје има једно момче које има пет хљебова јечмених и двије рибе. Али шта је то на толико мноштво?

10. А Исус рече: Реците људима да посједају. А бјеше траве много на ономе мјесту. Посједаше, дакле, људи на број око пет хиљада.

11. А Исус узе хљебове, и заблагодаривши, раздаде ученицима, а ученици онима који бијаху посједали: тако и од риба колико хтједоше.

12. А када се наситише рече ученицима својим: Скупите преостале комаде, да ништа не пропадне.

13. И сакупише, и напунише дванаест котарица комада од пет хљебова јечмених што преостаде иза оних који су јели.

14. А људи видјевши знамење које учини Исус говор.аху: Ово је заиста Пророк који треба да дође на свијет.

15. А кад разумије Исус да хоће да дођу да га ухвате и учине царем, он отиде опет на гору сам.

16. Када пак наста вече, сиђоше ученици његови на море,

17. И ушавши у лађу пођоше преко мора у Капернаум. И већ бјеше пао мрак, а Исус не бјеше дошао к њима.




21. | И хтједоше га узети у лађу: и одмах се лађа обрете на земљи у коју иђаху.

22. Сутрадан народ који је стајао с оне стране мора, видје да ондје не бјеше друге лађице осим оне једне у коју уђоше ученици његови, и да не уђе Исус са ученицима својим у лађицу него само ученици његови отидоше;

23. А друге лађице из Тиверијаде дођоше близу онога мјеста гдје једоше хљеб када Господ заблагодари.

24. Када, дакле, видје народ да Исуса не бјеше ондје, ни ученика његових, уђоше и они у лађе, и дођоше у Капернаум тражећи Исуса.

25. И нашавши га с оне стране мора, рекоше му: Рави, када си дошао овамо?

26. Исус им одговори и рече: Заиста, заиста вам кажем: не тражите ме што сте знамења видјели, него што сте хљеба јели и наситили се.

27. Трудите се не за јело које пролази, него за јело које остаје за живот вјечни, које ће вам дати Син Човјечији, јер овога потврди Бог Отац.

28. А они му рекоше: Шта да чинимо да бисмо творили дјела Божија?

29. Одговори Исус и рече им: Ово је дјело Божије да вјерујете у Онога кога Он посла.

30. А они му рекоше: Какав, дакле, знак ти показујеш да видимо и да ти вјерујемо? (та ти чиниш?

31. Оцеви наши једоше ману у пустиљи, као што је написано: Хљеб са неба даде им да једу.

32. Тада им рече Исус: Заиста, заиста вам кажем: није вам Мојсеј дао хљеб са неба него Отац мој даје вам истинити хљеб са неба;

33. Јер хљеб је Божији онај који силази с неба и даје живот свијету.

34. Тада му рекоше: Господе, дај нам свагда тај хљеб!


36. Него вам рекох: и видјели сте ме, и не вјерујете.

37. Све што ми даје Отац мени ће доћи; и онога који долази мени нећу истјерати напоље.

38. Јер сам сишао с неба не да творим вољу своју, него вољу Оца, који ме посла.

39. А ово је воља Оца који ме посла, да све што ми је дао ништа од тога не изгубим, него да то васкрснем у посљедњи дан.

40. А ово је воља Оца који ме посла, да сваки који види Сина и вјерује у њега има живот вјечни; и ја ћу га васкрснути у посљедњи дан.

41. Тада гунђаху Јудејци на њега што рече: Ја сам хљеб који сиђе с неба,

42. И говораху: Није ли ово Исус, син Јосифов, коме ми знамо оца и матер? Како, дакле, он говори: С неба сам сишао?

43. А Исус им одговори и рече: Не гунђајте међу собом.

44. Нико не може доћи мени ако га не привуче Отац који ме посла; и ја ћу га васкрснути у посљедњи дан.

45. У Пророцима је написано: И биће сви научени од Бога. Сваки који чује од Оца и научи, долази к мени.

46. Не да је ко видио Оца, осим Онога који је од Бога: он је видио Оца.

47. Заиста, заиста вам кажем: Који вјерује у мене има живот вјечни.

48. Ја сам хљеб живота.

49. Оци ваши једоше ману у пустињи, и помријеше.

50. Ово је хљеб који силази с неба: да који од њега једе не умре.

51. Ја сам хљеб живи који сиђе с неба; ако ко једе од овога хљеба живјеће вавијек; и хљеб који ћу ја дати тијело је моје, које ћу ја дати за живот свијета.

52. Јудејци се пак препираху међу собом говорећи: Како може овај дати нама тијело своје да једемо?

53. А Исус им рече: Заиста. заиста вам кажем: ако не једете тијело Сина Човјечијега и не пијете крви његове, немате живота у себи.

54. Који једе моје тијело и пије моју крв има живот вјечни;и ја ћу га васкрснути у посљедњи дан.

55. Јер тијело моје истинско је јело, а крв је моја истинско пиће.

56. Који једе моје тијело и пије моју крв у мени пребива и ја у њему.

57. Као што мене посла живи Отац, и као што ја живим због Оца, и онај који једе мене и он ће живјети због мене.

58. Ово је хљеб који сиђе с неба: не као што оци ваши једоше ману, и помријеше; који једе хљеб овај живјеће вавијек.

60. Ово рече у синагоги кад учаше у Капернауму.

60. Тада многи од ученика његових, чувши то, рекоше: Ово је тврда бесједа. Ко је може слушати?

61. А Исус, знајући у себи да ученици његови ропћу због тога, рече им: Зар вас ово саблажњава?

62. А шта ако видите Сина Човјечијега да одлази горе гдје је прије био?

63. Дух је оно што оживљава, тијело не користи ништа. Ријечи које вам ја говорим дух су и живот су.

64. Али има међу вама неких који не вјерују. Јер знађаше Исус од почетка који су то што не вјерују, и ко ће га издати.

65. И говораше: Зато сам вам рекао да нико не може доћи к мени ако му не буде дано од Оца мојега.

66. Од тада многи од ученика његових отидоше натраг, и више не иђаху с њим.

67. А Исус рече Дванаесторици: Да нећете и ви да одете?

68. Тада му одговори Симон Петар: Господе, коме ћемо отићи? Ти имаш ријечи живота вјечнога.

69. И ми смо повјеровали и познали да си ти Христос Снн Бога живога.

70. Исус им одговори: Не изабрах ли ја вас дванаесторицу? И један од вас је ђаво.

71. А говораше за Јуду Симонова Искариота, јер он иамјераваше да га изда, иако бјеше један од Дванаесторице.

Претходна глава   Свето Јеванђеље по Св. Јовану   Следећа глава

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

субота, 18. фебруар 2017.

Судије 16:28-30


 Тада Самсон завапи ка Господу и рече: Господе, Господе! Опомени ме се, молим те, и укрепи ме, молим те, само сада, о Боже! Да се осветим једанпут Филистејима за оба ока своја.
И загрли Самсон два стуба средња, на којима стајаше кућа, и наслони се на њих, на један десном а на други левом руком својом.
Па онда рече Самсон: Нека умрем с Филистејима. И належе јако, и паде кућа на кнезове и на сав народ који беше у њој; и би мртвих које поби умирући више него оних које поби за живота свог.

Претходни стих   Судије 16   Следећи стих

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

Судије 16


1. Потом отиде Самсон у Газу, и онде виде једну жену курву, и уђе к њој.

2. И људима у Гази би казано: Дође Самсон овамо. И опколише и вребаше га целу ноћ на вратима градским; и стајаху у потаји целу ноћ говорећи: Док сване, убићемо га.

3. Али Самсон спавав до поноћи уста у поноћи, и шчепа врата градска с оба довратка и ишчупа их с преворницом заједно, и метну их на рамена и однесе на врх горе која је према Хеврону.

4. После тога замилова девојку на потоку Сорику, којој беше име Далида.

5. И дођоше к њој кнезови филистејски и рекоше јој: Превари га и искушај где му стоји велика снага и како би смо му досадили да га свежемо и савладамо; а ми ћемо ти дати сваки по хиљаду и сто сребрника.

6. И Далида рече Самсону: Хајде кажи ми где стоји твоја велика снага и чим би се могао свезати и савладати.

7. А Самсон јој рече: Да ме свежу у седам гужава сирових неосушених, онда бих изгубио снагу и био као и други човек.

8. И донесоше јој кнезови филистејски седам гужава сирових, још неосушених, и она га свеза њима.

9. А код ње беше заседа у соби; и она му рече: Ето Филистеја на те, Самсоне! А он покида гужве, као што се кида конац од кудеље кад осети ватру; и не дозна се за снагу његову.

10. Потом рече Далида Самсону: Гле, преварио си ме, и слагао си ми; него хајде кажи ми чим би се могао свезати.

11. А он јој рече: Да ме добро свежу новим ужима којима није ништа рађено, тада бих изгубио снагу и био бих као други човек.

12. И Далида узе нова ужа, и свеза га њима, пак му рече: Ето Филистеји на те Самсоне! А заседа беше у соби. А он раскиде с руку ужа као конац.

13. Тада рече Далида Самсону: Једнако ме вараш и лажеш ми; кажи ми чим би се могао свезати? А он јој рече: Да седам прамена косе на глави мојој привијеш на вратило.

14. И она заглавивши вратило коцем, рече: Ево Филистеја на те, Самсоне! А он се пробуди од сна, и истрже колац и основу и вратило.

15. Опет му она рече: Како можеш говорити: Љубим те, кад срце твоје није код мене? Већ си ме три пута преварио не хотећи ми казати где ти је велика снага.

16. И она му досађиваше својим речима сваки дан и наваљиваше на њ, и душа му пренеможе да умре.

17. Те јој отвори цело срце своје, и рече јој: Бритва није никад прешла преко главе моје, јер сам назиреј Божји од утробе матере своје; да се обријем, оставила би ме снага моја и ослабио бих, и био бих као сваки човек

18. А Далида видећи да јој је отворио цело срце своје, посла и позва кнезове филистејске поручивши им: Ходите сада, јер ми је отворио цело срце своје. Тада дођоше кнезови филистејски к њој и донесоше новце у рукама својим.

19. А она га успава на крилу свом, и дозва човека те му обрија седам прамена косе с главе, и она га прва свлада кад га остави снага његова.

20. И она рече: Ето Филистеја на те, Самсоне! А он пробудивши се од сна рече: Изаћи ћу као и пре и отећу се; јер не знаше да је Господ одступио од њега.

21. Тада га ухватише Филистеји, и ископаше му очи, и одведоше га у Газу и оковаше га у двоје вериге бронзане; и мељаше у тамници.

22. А коса на глави његовој поче расти као што је била кад га обријаше.

23. И кнезови филистејски скупише се да принесу велику жртву Дагону богу свом, и да се провеселе, па рекоше: Предаде нам бог наш у руке наше Самсона непријатеља нашег.

24. Такође и народ видевши га хваљаше бога свог говорећи: Предаде нам бог наш у руке наше непријатеља нашег и затирача земље наше и који поби толике између нас.

25. И кад се развесели срце њихово рекоше: Зовите Самсона да нам игра. И дозваше Самсона из тамнице да им игра, и наместише га међу два стуба.

26. Тада Самсон рече момку који га држаше за руку: Пусти ме, да опипам стубове на којима стоји кућа, да се наслоним на њих.

27. А кућа беше пуна људи и жена и сви кнезови филистејски беху онде; и на крову беше око три хиљаде људи и жена, који гледаху како Самсон игра.

28. Тада Самсон завапи ка Господу и рече: Господе, Господе! Опомени ме се, молим те, и укрепи ме, молим те, само сада, о Боже! Да се осветим једанпут Филистејима за оба ока своја.

29. И загрли Самсон два стуба средња, на којима стајаше кућа, и наслони се на њих, на један десном а на други левом руком својом.

30. Па онда рече Самсон: Нека умрем с Филистејима. И належе јако, и паде кућа на кнезове и на сав народ који беше у њој; и би мртвих које поби умирући више него оних које поби за живота свог.

31. | После дођоше браћа његова и сав дом оца његовог, и узеше га, и вративши се погребоше га између Сараје и Естола у гробу Маноја оца његовог. А он би судија Израиљу двадесет година.

Претходна глава   Судије   Следећа глава

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!