1. У те дане опет, кад бијаше много народа и не имађаху шта јести, призва Исус ученике своје и рече им:
2. Жао ми је народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта да једу.
3. А ако их отпустим гладне кућама њиховим, малаксаће на путу; јер су неки од њих дошли издалека.
4. И одговорише му ученици његови: Откуд их може неко нахранити хљебом овдје у пустињи?
5. И запита их: Колико имате хљебова? А они рекоше: седам.
6. И заповједи народу да посједају по земљи: и узевши оних седам хљебова и заблагодаривши, преломи, па даде ученицима својим да поставе, и поставише народу.
7. И имаху мало рибица; и благословивши их, рече да и њих поставе.
8. И једоше, и наситише се, и накупише комада што претече седам котарица.
9. А оних што су јели бијаше око четири хиљаде; и отпусти их.
10. И одмах уђе у лађу са ученицима својим, и дође у предјеле далманутске.
11. | И изиђоше фарисеји. и почеше се расправљати с њим, и кушајући га, искаху од њега знак са неба.
12. И уздахнувши духом својим рече: Зашто род овај знак иште? Заиста вам кажем: Неће се дати знак роду овоме.
13. | И оставивши их уђе опет у лађу, и отиде на ону страну.
14. И заборавише ученици његови узети хљебове. И немаху са собом у лађи до један хљеб.
15. И опомињаше их говорећи: Гледајте, чувајте се квасца фарисејскога и квасца Иродова.
16. И размишљаху, један другоме говорећи: То је што хљеба немамо.
17. И разумјевши Исус рече им: Зашто мислите да је то што хљеба немате? Зар још не схватате нити разумијете? Зар је још окамењено срце ваше?
18. Имајући очи зар не видите, и уши имајући зар не чујете? И не памтите ли,
19. Кад оних пет хљебова разломих на пет хиљада, колико пуних котарица комада накуписте? Рекоше му: дванаест.
20. А кад оних седам на четири хиљаде, колико пуних котарица комада накуписте? А они рекоше: седам.
21. И рече им: Како не разумијете?
22. И дође у Витсаиду; и доведоше к њему слијепа, и мољаху га да га се дотакне.
23. И узевши за руку слијепога, изведе га изван села, и пљунувши му на очи, положи руке на њега, и запита га види ли што.
24. И он погледавши рече: Видим људе да иду као дрвеће.
25. И потом опет метну му руке на очи, и учини да прогледа: и исцијели се, и видје све јасно.
26. И посла га дому његовом, говорећи: Нити улази у село, нити казуј коме у селу.
27. И изиђе Исус и ученици његови у села Кесарије Филипове; и путем питаше ученике своје говорећи им: (та говоре људи, ко сам ја?
28. А они одговорише: Јован Крститељ; а други: Илија; а други: Неки од пророка.
29. А он им рече: А ви шта велите ко сам ја? А Петар одговарајући рече му: Ти си Христос.
30. И забрани им да ником не говоре о њему.
31. И поче их учити да Син Човјечији треба много да пострада, и да ће га одбацити старјешине и првосвештеници и књижевници, и да ће га убити, и да ће послије три дана васкрснути.
32. И рече им то отворено. И узе га Петар насамо и поче га корити.
33. А он, окренувши се и погледавши на ученике своје, запријети Петру говорећи: Иди од мене, сатано: јер ти не мислиш оно што је Божије него што је људско.
34. И дозвавши народ са ученицима својим рече им: Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде.
35. Јер ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га, а ко изгуби живот свој мене ради и јеванђеља онај ће га сачувати.
36. Јер каква је корист човјеку ако задобије сав свијет а души својој науди?
37. Или какав ће откуп дати човјек за душу своју?
38. Јер ко се постиди мене и мојих ријечи у роду овоме прељуботворном и грјешном, и Син ће се Човјечији постидјети њега кад дође у слави Оца својега са светим анђелима.
2. Жао ми је народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта да једу.
3. А ако их отпустим гладне кућама њиховим, малаксаће на путу; јер су неки од њих дошли издалека.
4. И одговорише му ученици његови: Откуд их може неко нахранити хљебом овдје у пустињи?
5. И запита их: Колико имате хљебова? А они рекоше: седам.
6. И заповједи народу да посједају по земљи: и узевши оних седам хљебова и заблагодаривши, преломи, па даде ученицима својим да поставе, и поставише народу.
7. И имаху мало рибица; и благословивши их, рече да и њих поставе.
8. И једоше, и наситише се, и накупише комада што претече седам котарица.
9. А оних што су јели бијаше око четири хиљаде; и отпусти их.
10. И одмах уђе у лађу са ученицима својим, и дође у предјеле далманутске.
11. | И изиђоше фарисеји. и почеше се расправљати с њим, и кушајући га, искаху од њега знак са неба.
12. И уздахнувши духом својим рече: Зашто род овај знак иште? Заиста вам кажем: Неће се дати знак роду овоме.
13. | И оставивши их уђе опет у лађу, и отиде на ону страну.
14. И заборавише ученици његови узети хљебове. И немаху са собом у лађи до један хљеб.
15. И опомињаше их говорећи: Гледајте, чувајте се квасца фарисејскога и квасца Иродова.
16. И размишљаху, један другоме говорећи: То је што хљеба немамо.
17. И разумјевши Исус рече им: Зашто мислите да је то што хљеба немате? Зар још не схватате нити разумијете? Зар је још окамењено срце ваше?
18. Имајући очи зар не видите, и уши имајући зар не чујете? И не памтите ли,
19. Кад оних пет хљебова разломих на пет хиљада, колико пуних котарица комада накуписте? Рекоше му: дванаест.
20. А кад оних седам на четири хиљаде, колико пуних котарица комада накуписте? А они рекоше: седам.
21. И рече им: Како не разумијете?
22. И дође у Витсаиду; и доведоше к њему слијепа, и мољаху га да га се дотакне.
23. И узевши за руку слијепога, изведе га изван села, и пљунувши му на очи, положи руке на њега, и запита га види ли што.
24. И он погледавши рече: Видим људе да иду као дрвеће.
25. И потом опет метну му руке на очи, и учини да прогледа: и исцијели се, и видје све јасно.
26. И посла га дому његовом, говорећи: Нити улази у село, нити казуј коме у селу.
27. И изиђе Исус и ученици његови у села Кесарије Филипове; и путем питаше ученике своје говорећи им: (та говоре људи, ко сам ја?
28. А они одговорише: Јован Крститељ; а други: Илија; а други: Неки од пророка.
29. А он им рече: А ви шта велите ко сам ја? А Петар одговарајући рече му: Ти си Христос.
30. И забрани им да ником не говоре о њему.
31. И поче их учити да Син Човјечији треба много да пострада, и да ће га одбацити старјешине и првосвештеници и књижевници, и да ће га убити, и да ће послије три дана васкрснути.
32. И рече им то отворено. И узе га Петар насамо и поче га корити.
33. А он, окренувши се и погледавши на ученике своје, запријети Петру говорећи: Иди од мене, сатано: јер ти не мислиш оно што је Божије него што је људско.
34. И дозвавши народ са ученицима својим рече им: Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде.
35. Јер ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га, а ко изгуби живот свој мене ради и јеванђеља онај ће га сачувати.
36. Јер каква је корист човјеку ако задобије сав свијет а души својој науди?
37. Или какав ће откуп дати човјек за душу своју?
38. Јер ко се постиди мене и мојих ријечи у роду овоме прељуботворном и грјешном, и Син ће се Човјечији постидјети њега кад дође у слави Оца својега са светим анђелима.
Претходна глава Свето Јеванђеље по Св. Mарку Следећа глава
Нема коментара:
Постави коментар