среда, 31. август 2016.

Матеј 6:22-23


Светиљка телу је око. Ако, дакле, око твоје буде здраво, све ће тело твоје светло бити. Ако ли око твоје кварно буде, све ће тело твоје тамно бити. Ако је, дакле, светлост која је у теби тама, колика је тек тама!

Претходни стих   Матеј 6   Следећи стих

Овај цртеж је настао захваљујући великодушној донацији Пеђе Ђаконовића

Матеј 6


1. Пазите да милостињу своју не чините пред људима да вас они виде: иначе плате немате од Оца својега који је на небесима.

2. Када, дакле, дајеш милостињу, не труби пред собом, као што чине лицемери по синагогама и по улицама да их људи хвале. Заиста вам кажем: Примили су плату своју.

3. А ти кад чиниш милостињу, да не зна левица твоја шта чини десница твоја,

4. Да би милостиња твоја била у тајности: и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно.

5. И када се молиш Богу, не буди као лицемери, који радо по синагогама и на раскршћу улица стоје и моле се да их виде људи. Заиста вам кажем: Примили су плату своју.

6. А ти када се молиш, уђи у клет своју, и затворивши врата своја, помоли се Оцу своме који је у тајности: и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно.

7. А када се молите, не празнословите као незнабошци, јер они мисле да ће за многе ријечи своје бити услишени.

8. Не будите, дакле, слични њима; јер зна Отац ваш шта вам треба прије но што заиштете од њега.

9. Овако, дакле, молите се ви: Оче наш који си на небесима, да се свети име твоје;

10. Да дође царство твоје; да буде воља твоја и на земљи као на небу;

11. Хљеб наш насушни дај нам данас;

12. И опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим;

13. И не уведи нас у искушење, но избави нас од злога. Јер је твоје царство и сила и слава у вијекове. Амин.

14. Јер ако опростите људима сагрјешења њихова, опростиће и вама Отац ваш небески.

15. Ако ли не опростите људима сагрјешења њихова, ни Отац ваш неће опростити вама сагрјешења ваша.

16. А кад постите, не будите суморни као лицемјери: јер они натмуре лица своја да се покажу људима како посте. Заиста вам кажем: примили су плату своју.

17. А ти када постиш, намажи главу своју, и лице своје умиј,

18. Да те не виде људи гдје постиш, него Отац твој који је у тајности; и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно.

19. Не сабирајте себи блага на земљи, гдје мољац и рђа квари, и гдје лопови поткопавају и краду;

20. Него сабирајте себи блага на небу, гдје ни мољац ни рђа не квари, и гдје лопови не поткопавају и не краду.

21. Јер где је благо ваше, ондје ће бити и срце ваше.

22. | Светиљка телу је око. Ако, дакле, око твоје буде здраво, све ће тело твоје светло бити.

23. Ако ли око твоје кварно буде, све ће тело твоје тамно бити. Ако је, дакле, светлост која је у теби тама, колика је тек тама!

24. Нико не може два господара служити; јер или ће једнога мрзити, а другога љубити; или ће се једнога држати, а другога презирати. Не можете служити Богу и мамону.

25. Зато вам кажем: Не брините се душом својом, шта ћете јести, или шта ћете пити; ни тијелом својим, у шта ћете се одјенути. Није ли душа претежнија од хране, и тијело од одијела?

26. Погледајте на птице небеске како не сију, нити жању, ни сабирају у житнице; па Отац ваш небески храни их. Нисте ли ви много претежнији од њих?

27. А ко од вас бринући се може придодати расту своме лакат један?

28. И за одијело што се бринете? Погледајте на кринове у пољу како расту; не труде се нити преду.

29. Али ја вам кажем да се ни Соломон у свој слави својој не одјену као један од њих.
Tweet thisPost on Facebook

30. Па када траву у пољу, која данас јесте а сутра се у пећ баца, Бог тако одијева; а камоли вас, маловјерни?

31. Не брините се, дакле, говорећи: (та ћемо јести, или шта ћемо пити, или чиме ћемо се одјенути?

32. Јер све ово незнабошци ишту; а зна и Отац ваш небески да вама треба све ово.

33. Него иштите најприје Царство Божије и правду његову, и ово ће вам се све додати.

34. Не брините се, дакле, за сутра; јер сутра бринуће се за се. Доста је сваком дану зла свога.


Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

Постање 14:15-17



Онде разделивши своје удари на њих ноћу са слугама својим, и разби их, и отера их до Ховала, који је на лево од Дамаска, и поврати све благо; поврати и Лота синовца свог с благом његовим, и жене и људе. А цар содомски изиђе му на сусрет кад се врати разбивши Ходологомора и цареве што беху с њим, у долину Савину, које је сада долина царева.

Претходни стих   Постање 14   Следећи стих

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

уторак, 30. август 2016.

Матеј 27:19


А када сеђаше у суду, поручи му жена његова говорећи: Не мешај се ти ништа у суд тога праведника, јер данас у сну много пострадах због њега.

Претходни стих   Матеј 27   Следећи стих

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

Матеј 27


1. А кад би јутро, учинише вијеће сви првосвсштеници и старјешине народа против Исуса да га погубе.

2. И свезавши га одведоше, и предаше га Понтију Пилату, намјеснику.

3. Тада видјевши Јуда, издајник његов, да га осудише, раскаја се, и врати тридесет сребрника првосвештеницима и старјешинама

4. Говорећи: Сагријеших што издадох крв невину. А они рекоше: Шта ми маримо за то? Ти ћеш видјети.

5. И бацивши сребрнике у храму, изиђе, и отиде те се објеси.

6. А првосвештеници, узевши сребрнике, рекоше: Не ваља их метнути у храмовну ризницу, јер су цијена за крв.

7. Него се договорише те купише за њих лончареву њиву за гробље странцима.

8. Зато се та њива и прозва Крвна њива до данас.

9. Тада се испуни што је казано преко пророка Јеремије који говори: И узеше тридесет сребрника, цијену цијењенога, кога су цијенили синови Израиљеви;

10. И дадоше их за њиву лончареву, као што ми каза Господ.

11. А Исус стаде пред намјесником, и запита га намјесник говорећи: Јеси ли ти цар јудејски? А Исус му рече: Ти кажеш.

12. И кад га тужаху првосвештеници и старјешине, ништа не одговори.

13. Тада му рече Пилат: Зар не чујеш колико против тебе свједоче?

14. И не одговори му ни на једну ријеч, тако да се намјесник дивљаше веома.

15. А о Празнику бијаше обичај у намјесника да народу пусти по једнога сужња кога они хоће.

16. А тада имаху познатога сужња по имену Вараву.

17. И када се сабраше, рече им Пилат: Кога хоћете да вам пустим? Вараву или Исуса названога Христа?

18. Јер знађаше да су га из зависти предали.

19. | А када сеђаше у суду, поручи му жена његова говорећи: Не мешај се ти ништа у суд тога праведника, јер данас у сну много пострадах због њега.

20. А првосвештеници и старјешине наговорише народ да иште Вараву, а Исуса да погубе.

21. А намјесник одговарајући рече им: Кога хоћете од ове двојице да вам пустим? А они рекоше: Вараву.

22. Рече им Пилат: (та да чиним са Исусом названим Христом? Рекоше му сви: Да се разапне!

23. Намјесник пак рече: А какво је зло учинио? А они из гласа повикаше говорећи: Да се разапне!

24. А кад видје Пилат да ништа не помаже, него још већа буна бива, узе воду те уми руке пред народом говорећи: Ја сам невин у крви овога праведника; ви ћете видјети.

25. И одговарајући сав народ рече: Крв његова на нас и на дјецу нашу!

26. Тада им пусти Вараву, а Исуса, шибавши, предаде да се разапне.

27. Тада војници намјесникови узеше Исуса у судницу и скупише на њега сву чету војника.

28. И свукавши га, обукоше му пурпурни огртач.

29. И оплетавши вијенац од трња, метнуше му на главу, и дадоше му трску у десницу; и клекнувши на кољена пред њим, ругаху му се говорећи: Здраво, царе јудејски!

30. И пљунувши на њега, узеше трску и бише га по глави.

31. И кад му се наругаше, свукоше с њега огртач, и обукоше га у хаљине његове, и поведоше да га разапну.

32. И излазећи нађоше човјека из Кирине по имену Симона и натјераше га да му понесе крст.

33. И дошавши на мјесто које се зове Голгота, то јест: Мјесто лобање,

34. Дадоше му да пије оцат помијешан са жучи, и окусивши не хтје да пије.

35. А кад га разапеше, раздијелише хаљине његове бацивши коцку.

36. И сјеђаху ондје те га чуваху.

37. И ставише му изнад главе кривицу његову написану: Ово је Исус цар јудејски.

38. Тада распеше с њим два разбојника, једнога с десне и једнога с лијеве стране.

39. А који пролажаху хуљаху на њега машући главама својима

40. И говорећи: Ти који храм разваљујеш и за три дана саграђујеш, спаси сам себе; ако си Син Божији, сиђи са крста!

41. А тако и првосвештеници са књижевницима, старјешинама и фарисејима подсмијевајући се говораху:

42. Друге спасе а себе не може да спасе. Ако је цар Израиљев, нека сиђе сад с крста, па ћемо вјеровати у њега.

43. Уздао се у Бога, нека га избави сад, ако му је по вољи; јер говораше: Ја сам Син Божији.

44. Тако исто и разбојници распети с њим ругаху му се.

45. А од шестога часа би тама по свој земљи до часа деветога.

46. А око деветога часа, повика Исус из свега гласа говорећи: Или, Или, лима савахтани? То јест: Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?

47. А неки од оних што стајаху ондје чувши то говораху: Овај зове Илију.

48. И одмах отрча један од њих те узе сунђер, и напуни оцта, па натаче на трску, те га појаше.

49. А остали говораху: Остави да видимо хоће ли доћи Илија да га избави.

50. А Исус опет повика из свега гласа, и испусти дух.

51. И гле, завјеса храма раздрије се на двоје, од горњега краја до доњега; и земља се потресе, и камење се распаде;

52. И гробови се отворише, и устадоше многа тијела светих који су помрли;

53. И изишавши из гробова по васкрсењу његову, уђоше у свети град и показаше се многима.

54. А капетан и који с њим чуваху Исуса, видјевши да се земља тресе и шта би, уплашише се врло говорећи: Заиста овај бијаше Син Божији.

55. И ондје бијаху и гледаху издалека многе жене које су ишле за Исусом из Галилеје и служиле му.

56. Међу којима бијаше Марија Магдалина и Марија, мати Јаковљева и Јосијина, и мати синова Зеведејевих.

57. А кад би увече, дође човјек богат из Ариматеје, по имену Јосиф, који је такође био ученик Исусов.

58. Овај приступивши Пилату замоли за тијело Исусово. Тада Пилат заповједи да му даду тијело.

59. И узевши Јосиф тијело, зави га у платно чисто.

60. И стави га у свој нови гроб што је био исјекао у камену; и наваливши велики камен на врата од гроба, отиде.

61. А ондје бјеше Марија Магдалина и друга Марија, које сјеђаху према гробу.

62. Сутрадан пак по петку сабраше се првосвештеници и фарисеји код Пилата

63. Говорећи: Господару, сјетисмо се да онај варалица каза још за живота: Послије три дана устаћу.

64. Зато заповједи да се утврди гроб до трећега дана да не дођу како ученици његови ноћу, да га не украду и не кажу народу: Устаде из мртвих; и биће посљедња превара гора од прве.

65. Рече им Пилат: Имате стражу, идите те утврдите како знате.

66. А они отишавши утврдише гроб са стражом и запечатише камен.


Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

Постање 14:13-14




А дође један који беше утекао, те јави Авраму Јеврејину, који живеше у равни Мамрија Аморејина, брата Есхолу и брата Авнану, који беху у вери с Аврамом. А кад Аврам чу да му се заробио синовац, наоружа слуге своје, триста осамнаест, који се родише у његовој кући, и пође у потеру до Дана.

Претходни стих   Постање 14   Следећи стих

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

понедељак, 29. август 2016.

Постање 14:1-12



А кад беше Амарфал цар сенарски, Арион цар еласарски, Ходологомор цар еламски и Таргал цар гојимски, завојеваше на Валу цара содомског, и на Варсу цара гоморског, и на Сенара цара адамског, и на Симовора цара севојимског и на цара од Валаке, која је сада Сигор.
Сви се ови скупише у долини сидимској која је сада слано море. Дванаест година беху служили Ходологомору, па тринаесте године одметнуше се. 
А четрнаесте године дође Ходологомор и цареви који беху с њим, и побише Рафаје у Астароту карнајимском и Зузеје у Аму и Омеје у пољу киријатајском, и Хореје у планини њиховој Сиру до равнице Фаранске покрај пустиње. Од туда вративши се дођоше у Ен-Миспат, који је сада Кадис, и исекоше све који живеху у земљи амаличкој, и Амореје који живеху у Асасон-Тамару. Тада изиђе цар содомски и цар гоморски и цар адамски и цар севојимски и цар од Валаке, које је сада Сигор, изађоше на њих у долину сидимску, на Ходологомора цара еламског, и на Таргала цара гојимског, и на Амарфала цара сенарског, и на Ариоха цара еласарског, четири цара на пет. А у долини сидимској беше много рупа из којих се вадила смола; и побеже цар содомски и цар гоморски, и онде падоше, а шта оста побеже у планину. И узеше све благо у Содому и Гомору и сву храну њихову, и отидоше.
Узеше и Лота, синовца Аврамовог, и благо његово, и отидоше, јер живеше у Содому.

Претходни стих   Постање 14   Следећи стих

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

Римљанима 14:7-8


Јер нико од нас не живи самоме себи, и нико не умире самоме себи:
Јер ако живимо, Господу живимо; ако ли умиремо, Господу умиремо. Дакле, и кад живимо и кад умиремо, Господњи смо.

Претходни стих   Римљанима 14   Следећи стих

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

недеља, 28. август 2016.

Римљанима 14:5-6




Тако један разликује дан од дана, а други држи све дане да су једнаки. Сваки нека је осведочен у уму своме. Који разликује дане, Господу разликује, а који не разликује дане, Господу не разликује. Који једе Господу једе, јер благодари Богу; и који не једе, Господу не једе и благодари Богу.

Претходни стих   Римљанима 14   Следећи стих

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

Риљанима 14












9Јер зато Христос и умрије и васкрсе и оживи да овлада и мртвима и живима.

10. А ти. зашто осуђујеш брата свога? Или ти, зашто ниподаштаваш брата свога? Јер ћемо сви предстати суду Христовом.

11. Јер је писано: Жив сам ја, говори Господ, поклониће ми се свако кољено, и сваки језик исповиједиће Бога.

12. Дакле, сваки ће од нас дати Богу одговор за себе.

13. Зато да не осуђујемо више један другога, него се више о томе старајте да не постављате брату спотицање или саблазан.

14. Знам и увјерен сам у Господу Исусу да ништа није нечисто по себи, осим кад ко мисли да је што нечисто, ономе је нечисто.

15. Ако ли се брат твој због јела жалости, већ не поступаш по љубави; не губи јелом својим онога за кога Христос умрије.

16. Нека се, дакле, не хули на вашс добро.

17. Јер Царство Божије није јело ни пиће, него праведност и мир и радост у Духу Светоме.

18. Јер који овим служи Христу, угодан је Богу и људима вриједан.

19. Старајмо се, дакле, за оно што доприноси миру, и узајамном напретку.

20. Не руши дјело Божије због јела, јер је све чисто; него је зло за човјека који једе са спотицањем.

21. Добро је не јести меса и не пити вина и не чинити оно на шта се брат твој спотиче или саблажњава или слаби.

22. Ти имаш вјеру? Имај је сам за себе пред Богом. Блажен је онај ко не осуђује себе за оно што нађе за добро.

23. А који сумња осуђен је ако једе, јер не чини по вјери: а све што није од вјере гријех је.

Претходна глава   Посланица Римљанима   Следећа глава

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

субота, 27. август 2016.

Римљанима 5:12-21


Зато као што кроз једнога човјека уђе у свет грех, и кроз грех смрт, и тако смрт уђе у све људе, пошто сви сагрешише. Јер грех беше на свијету до закона, али се грех не рачуна када нема закона. Али смрт царова од Адама до Мојсеја и над онима који не сагрешише сличним преступом као Адам, који је слика Онога који ће доћи. Али благодатни дар није тако као преступ, јер ако преступом једнога помреше многи, много се више благодат Божија и дар у благодати једнога човека Исуса Христа изобилно изли на многе. И не би са даром онако као што би са преступом кроз једнога: јер суд због једнога би осуда, а благодатни дар би оправдање од многих преступа. Јер ако се преступом једнога зацари смрт кроз једнога, тим прије ће они који примају изобиље благодати и дар праведности у животу царовати кроз једнога Исуса Христа. 
Тако, дакле, као што једним преступом дође осуда на све људе, тако и једним оправдањем дође на све људе оправдање живота. Јер као што кроз непослушност једнога човека посташе многи грешни, тако ће и кроз послушност једнога постати многи праведни. А закон уз то дође да се умножи преступ; а гдје се умножи грех ондје се још већма умножи благодат, да би, као што царова грех у смрти, тако и благодат царовала праведношћу за живот вечни кроз Исуса Христа, Господа нашега.

Претходни стих   Римљанима 5   Следећи стих

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

петак, 26. август 2016.

Постање 14



























Претходна глава   Књига Постања   Следећа глава

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!